Edukacije Finconsult

Ulaz za pretplatnike elektronskog izdanja časopisa

PRILOG KOMPARATIVNOJ ANALIZI MEĐUNARODNIH STANDARDA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA I SOLVENTNOSTI II U OSIGURANJU

 

Prof.dr. Radojko Lukić[1]

 

PRILOG KOMPARATIVNOJ ANALIZI  MEĐUNARODNIH STANDARDA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA  I SOLVENTNOSTI II U OSIGURANJU

 

ANNEX COMPARATIVE ANALYSIS OF THE INTERNATIONAL STANDARDS OF FINANCIAL REPORTING AND SOLVENCY II INSURANCE 

 

SAŽETAK

U ovom radu komparativno se analizira najvažnija regulativa u osiguravajućim kompanijama, sa posebnim osvrtom na IFRS 17. Osnovni cilj je da se ova vrlo složena problematika koliko je god to moguće pojednostavi kako bi se „standardi“, što lakše primenili u praksi osiguravajućih kompanija.

Ključne reči: Ugovorena margina usluge, Očekivani novčani tokovi, Usklađeni rizik, Diskontna stopa, Solventnost II, Vremenska vrednost novca, Fer vrednost.

ABSTRACT

 In this paper, the most important regulation in insurance companies is analyzed in a comparative way, with a special focus on IFRS 17. The main goal is to make these very complex issues as simplistic as possible in order to "standards", which are more easily applied in the practice of insurance companies.

 Keywords: Contracted margin of service, Expected cash flows, Harmonized risk, Discount rate, Solvency II.

 

Uvod

U osiguravajućim kompanijama se primenjuju u sklopu finansijskog izveštavanja s obzirom na njihovu prirodu poslovanja – zaštita od rizika, i učešće kao “veliki igrači” na finansijskom tržištu, relevantni standardi: Međunarodni računovodstveni standardi (International Accounting Standards - IAS), Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Standards  - IFRS).

Karakteristični Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) prikazani kroz bilans stanja u osiguravajućim kompanijama su prikazani u Tabeli 1.

Tabela 1. Tipični IAS/IFRS u osiguranju

 

IAS/IFRS

Aktiva

 

Investicije

IAS 39

Imovina

IAS 40

Investicioni ugovori

IAS 18/30

Ugovori o osiguranju

IFRS 4 (od 1.januara 2021 IFRS 17)

Ostala aktiva

Različiti

Pasiva

 

Kapital

IAS 32/39

Osiguravajuće obaveze

IFRS 4(od 1.januara 2021 IFRS 17)*

Obaveze po osnovu investicionih ugovora

IAS 39

Ostale obaveze

Razlićiti

Izvor: Finansial reporting, Core Reading. August 2010.*Autorovo.

Iz datog tabelarnog prikaza se jasno vidi da u osiguravajućim kompanijama veliki značaj ima Međunarodni stanadrd finansijskog izveštavanja 4 “Ugovori o osiguranju”, odnosno (od 1. januara 2021 kada zvanično stupa na snagu) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”. To je u skladu sa prirodom njihovog poslovanja.

1. Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 4 “Ugovori o osiguranju”

Šematska ilustracija  primene Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 4  “Ugovori o osiguranju” (IFRS 4) u osiguranju i reosiguranju je prikazana na Slici 1.

Slika 1. Ilustracija IFRS 4 “Ugovor o osiguranju”

 

Izvor: KPMG (2004) Insurance Accounting under IFRS (https://math.illinoisstate.edu/krzysio/MAT480/Reading-17.pdf (June 6, 2016)       

 Tri bitne karakteristike Međunarodnog standarda finanansijskog izveštavanja 4  “Ugovor o osiguranju” (IFRS 4) su: klasifikacija ugovora o osiguranju, utvrđivanje testa adekvatnosti obaveza (LAT – Liability  Adequacy Test), i obelodanjivanje. Pomoću testa adekvatnosti kapiatala (LAT – Liability  Adequacy Test) proverava se da li su obaveze iz osiguranja na određeni dan vrednovanja dovoljne za pokriće očekivanih budućih isplata šteta. Pri tome se pod obavezama iz osiguranja podrazumevaju rezerve za štete i nezarađene (prenosne) premije, odloženi akvizicioni troškovi (ako ih ima) i nematerijalna ulaganja (Videti detaljnije: Zsoldos, P., How to measure adequacy of technical provisions in general insurance – practical perspective, European Sientific Journal May 2014 / Special / Edition ISSN: 1857 – 7881 (Print) e – ISSN 1857 – 7431).

Drugim rečima:

LAT rezultat = UPR – budući troškovi pribave – buduće štete – budući   troškovi obrade šteta – budući ostali troškovi

Gde je: UPR – Unearned Premium Reseve (Prenosna premija rezerve)

Ako procenjena knjigovodstvena vrednost obaveza  nije adekvatna procenjenim budućim tokovima gotovine, razlika se priznaje kao dobitak ili gubitak.

2. Uporedna analiza MSFI 4 i MSFI 17

Kao što je poznato, tokom 2017. je donet IFRS 17, koji treba da zameni IFRS 4, sa primenom početkom 2021. Na sledećoj Slici (2) je prikazana dinamika pripreme i primene odnosnog standarda u osiguravajućim kompanijama.

Slika 2. Ilustracija dinamike pripreme i implimitacije IFRS 17

Izvor: MSFI 17 - Započnite s pripremom i implementacijom na vrijeme, https://www2.deloitte.com/hr/hr/pages/audit/articles/ifrs-news-2018-5.html (May 17, 2018)

Postoje značajne razlike između Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 4 “Ugovori o osiguranju” i Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” To se jasno vidi sa  prikazane Tabele 2.  

Tabela 2. Ilustracija razlika između IFRS4 i IFRS 17

Izvor: General insurance: The wide-ranging implications of IFRS 17, http://www.theactuary.com/features/2017/06/the-wide-ranging-implications-of-ifrs-17/ (May 17, 2018)

Najznačajnije razlike su u bilansu uspeha. Promenjeni su nazivi jedne te iste pozicije.  Tako, na primer, naziv pozicije premija je zamenjena sa nazivom prihodi osiguranja. Detaljnija je metodologija obračuna profita ili gubitka i izmenjena je sadržina bilansa uspeha u osiguranju.

Sledeća ilustracija na Slici 3. još jasnije prikazuje značajne razlike između tekućih IFRS, s jedne strane,  i IFRS 17 BBA i IFRS 17 PAA, s druge strane.

 Slika 3. Razlike između tekućih IFRS i IFRS 17 BBA, IFRS 17 PAA[1]

Izvor: General insurance: The wide-ranging implications of IFRS 17, http://www.theactuary.com/features/2017/06/the-wide-ranging-implications-of-ifrs-17/ (May 17, 2018)

U daljem izlaganju tretirane problematike ilustrovaćemo na jednom primeru stohastičko i determinističko modeliranje ukupnih obaveza osiguravajućih kompanija (Tabela 3) .

Tabela 3. Primer – Stohastičko i determinističko modeliranje ukupnih obaveza osiguravajućih[1] kompanija

Scenario

Neto novćani priliv/(odliv novca, CU

Verovatnoća

Verovatnoća-težinska mera, CU

1

(10,000)

5%

(500)

2

-

15%

-

3

5,000

7%

350

4

15,000

73%

10,950

Ukupno

 

100%

10,800

Izvor: In depth A look at current financial reporting issues, IFRS 17 marks a new epoch for insurance contract accounting, https://www.pwc.com/gx/en/audit-services/ifrs/publications/ifrs-17-marks-a-new-epoch-for-insurance-contract-accounting.pdf (May 17, 2018)

Podaci u datoj tabeli pokazuju da ukupne obaveze osiguravajuće kompanije prema determinističkom modelu iznose  CU 15,000 a prema stohastičkom CU 10,800. IFRS 17 dopušta primenu stohastičkog modeliranja ukupnih obaveza osiguravajućih kompanija.

Sve u svemu, MSFI 17 će zameniti MSFI 4 koji je donešen 2004. s namerom da bude „ prijelazni“ standard, ali se dosta dugo zadržao u primeni. MSFI 4 je davao osiguravajućim kompanijama mogućnosti da vode računovodstvo poštujući i nacionalne računovodstvene standarde što je rezultiralo u mnoštvu različitih pristupa. MSFI 17 će rešiti problem usporedivosti koji je nastao primenom MSFI 4 jer zahtijeva da sve osiguravajuće kompanije  vode računovodstvo na jedinstveni način kako bi od toga imali benefit i osiguravatelji i investitori. Ovaj prvi pravi Međunarodni standard financijskog izvještavanja za osiguranja pomoći će investitorima i ostalima da bolje shvate rizik izloženosti osiguranika i finansijski  položaj i uspešnost osiguravajuće kompanije. 

3. Ciljevi i odlike MSFI 17 “Ugovori o osiguranju”

Osnovni ciljevi  primene Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Standards - IFRS) 17 “Ugovori o osiguranju” su: poboljšanje kvaliteta, transparentnosti i uporedivosti finansijskih izveštaja osiguravajućih kompanija (na svim nivoima: globalno, regionalno, nacionalno i po pojedinačnim osiguravajućim kompanijama). Sama definicija ugovora  je, prema ovom standardu (IFRS 17),  slična definiciji Ugovora o osiguranju po IFRS 4 koja glasi: – osiguravač prihvata značajan rizik osiguranja pristajući da plati naknadu ugovaraču osiguranja ako neizvesni budući događaj negativno utiče na ugovarača. Rizik osiguranja je svaki rizik, osim finansijskog rizika. Na nižoj ilustraciji na Slici 4. je prikazan model merenja prema Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”.

Slika 4. Ilustracija Modela merenja prema IFRS 17

Izvor: IFRS 17 Insurance Contracts, https://www.ifrs.org/-/media/project/insurance-contracts/ifrs-standard/ifrs-17-project-summary.pdf (May 17, 2018)

U cilju što boljeg shvatanja karakteristika i specifičnosti  Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”, šematski ćemo ih  ilustrovati kroz bilanse. Niže je data ilustracija modela merenja prema IFRS 17 kroz bilans stanja (Tabela 4).

Tabela 4. Ilustracija modela merenja prema IFRS 17 kroz bilans stanja[1] 

Bilans stanja

Obaveze po osnovu ugovora o osiguranju

Obaveze po osnovu preostalih pokrića1

+

Obaveze po osnovu nastalih zahteva1

=

=

Ostvareni novčani tokovi

Ostvareni novčani tokovi

Sadašnja vrednost budućih novćanih tokova

Novčani tokovi

Sadašnja vrednost budućih novčanih tokova

Novćani tokovi

Diskontna stopa

Diskontna stopa

Usklađeni rizik

Usklađeni rizik3

+

Ugovorena margina (marža) usluge

Profit od pokrića koja će biti obezbeđena u budućnosti2

Izvor: IFRS 17 Insurance Contracts – the accounting model one page. https://www.ifrs.org/-/media/project/insurance-contracts/ifrs-standard/ifrs-17-accounting-model-a3-jan-2018.pdf (May 17, 2018)

Na sledećoj ilustraciji je prikazan modifikovani  model merenja prema Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja 17 kroz bilans stanja (Tabela 5).

Tabela 5. Ilustracija modifikovanih ugovora sa “varijabilnom naknadom” prema IFRS 17[2] 

Bilans stanja

Obaveze po osnovu ugovora o osiguranju

Obaveze po osnovu preostalih pokrića1

+

Obaveze po osnovu nastalih zahteva1

=

=

Ostvareni novčani tokovi

Ostvareni novčani tokovi

Sadašnja vrednost budućih novćanih tokova

Novčani tokovi

Sadašnja vrednost budućih novčanih tokova

Novćani tokovi

Diskontna stopa

Diskontna stopa

 

 

Usklađeni rizik

Usklađeni rizik3

+

Ugovorena margina (marža) usluge

Profit od pokrića koja će biti obezbeđena u budućnosti2

(uključujući promene varijabilne naknade)

Izvor: IFRS 17 Insurance Contracts – the accounting model one page. https://www.ifrs.org/-/media/project/insurance-contracts/ifrs-standard/ifrs-17-accounting-model-a3-jan-2018.pdf (May 17, 2018)

 Na sledećoj ilustraciji je prikazan model merenja prema Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” kroz bilans uspeha (Tabela 6)  

Tabela 6. Ilustracija modela merenja prema IFRS 17 kroz bilans uspeha[3] 

Profit ili gubitak

Rezultati osiguravajuće usluge

 

Prihodi osiguranja

+ Prihodi obezbeđeni pokrićem u periodu

 

+ Prihodi ostvareni usklađivanjem rizika u periodu

Troškovi osiguravajuće usluge

-Troškovi zahteva i drugi troškovi usluge osiguranja

 

+/- Promene u novčanim tokovima i usklađivanje rizika obezbeđene pokrićem u sadašnjem i prošlom periodu1,2

 

 

Finansijski troškovi osiguranja

+/- promene diskontne stope3

-otkrivene diskontne stope

 

Ostali sveobuhvatan dohodak

 

Finansijski troškovi osiguranja

+/-promene diskontne stope3

Izvor: IFRS 17 Insurance Contracts – the accounting model one page. https://www.ifrs.org/-/media/project/insurance-contracts/ifrs-standard/ifrs-17-accounting-model-a3-jan-2018.pdf (May 17, 2018)

Na sledećoj ilustracijii je prikazan model merenja prema Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”  pojednostavljeno za kratkoročne ugovore (Tabela 7).

Tabela 7. Ilustracija modela merenja prema IFRS 17 – Simplificirano za kratkoročne ugovore   (opcija)[4]

Obaveze po osnovu ugovora o osiguranju

Obaveze po osnovu preostalih pokrića

+

Obaveze po osnovu nastalih zahteva

=

=

Simplificirano merenje bazirano na nezarađenoj premiji

Ostvareni novćani tokovi1

Novčani tokovi

(nije potrebno diskontovanje ako su plaćene obaveze po osnovu zahteva u okviru jedne godine )

 

Usklađeni rizik2

Izvor: IFRS 17 Insurance Contracts – the accounting model one page. https://www.ifrs.org/-/media/project/insurance-contracts/ifrs-standard/ifrs-17-accounting-model-a3-jan-2018.pdf (May 17, 2018)

Najznačajnije promene prema IFRS 17 se odnose na utvrđivanje ukupnih obaveza osiguravajućih kompanija. U cilju što boljeg shvatanja niže su šematski prikazane ukupne obaveze osiguranja prema Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” (Slika 5) 

Slika 5. Ilustracija ukupnih obaveza osiguranja prema IFRS 17

Izvor: General insurance: The wide-ranging implications of IFRS 17, http://www.theactuary.com/features/2017/06/the-wide-ranging-implications-of-ifrs-17/ (May 17, 2018)

 Ukupne obaveze osiguranja prema novom modelu merenja (IFRS 17) dakle čine ostvareni novčani tokovi (usklađeni rizik, diskontovanje, najbolja procena novčanih tokova) i ugovorena marža usluge.

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” donosi značajne promene. U bilansima se neće prikazivati premija, prenosna premija, kao  i odloženi akvizicioni troškovi (Deferred Acquisition Costs  - DAC),  Rezervacije za štete i slično tome biće priznavane po “principu najbolje procene”. Uvodi se diskontovanje tehničkih rezervi,  testiranje profitabilnosti pri zaključivanju ugovora o osiguranju i momentalno priznavanje profita u  bilansu uspeha, i  amortizacija profita kroz period  trajanja ugovora o osiguranju. Metodologija amortizacije po jedinicama pokrića, smatra se, nije potpuno objašnjena. Predlažu se obračuni na nivou polise osiguranja, s tim što  nije precizno propisano kako da se  ugovori o osiguranju grupišu po kriterijumima sličnog rizika, kao i način upravljanja ugovorima o osiguranju. Menja se aktuarska perspektiva analiziranja podataka sa retrospektivne na prospektivnu. Drugačija je logika knjiženja transakcija u osiguranju. Potpuno je drugačiji sadržaj bilans uspeha i  značajne su promene u  sadržini bilansa stanja i napomenama. Niže je, ilustracije radi, prikazana sadržina bilansa stanja prema IFRS 17 (Tabela 8).

Tabela 8.Bilans stanja prema IFRS 17[1]

Bilans stanja




2016

2017

Finansijska aktiva



Imovina i oprema



Goodwil i ostala nematerijalna aktiva



Ugovori o osiguranju aktive



Ugovori o reosiguranju  aktive



Novac i novčani ekvivalenti



Ukupna aktiva



Ukupan kapital



Obaveze po osnovu ugovora o osiguranju



Obaveze po osnovu ugovora o resosiguranju



Ne-tehnička provozija



Ukupne obaveze i kapital




Izvor: Information session on  IFRS 17,

https://www.helvetia.com/content/dam/os/corporate/web/en/home/investorrelations/overview/publications/presentation/2017/information-session-ifrs-17.pdf#page=32&zoom=auto, 50,522(May 17, 2018)

Isto tako, ilustracije radi, niže je prikazana i sadržina bilansa uspeha prema IFRS 17

Tabela 9. Bilan uspeha prema IFRS 17[2]

Bilans uspeha




2016 (ili 201X)

2017 (ili 201X)

Prihodi od ugovora o osiguranju (= “zarađena premija”, uključujući neke štedne komponente )



Troškovi osiguravajuće usluge (nastali zahtevi/beneficije/direktni troškovi)



Rezultati osiguravajuće usluge



Investicioni dohodak



Finansijski troškovi osiguranja



Neto finansijski rezultat



Indirektni troškovi



Ostali dohodak/troškovi



Profit pre poreza



Porez



Profit posle poreza



Izvor: Information session on  IFRS 17,

https://www.helvetia.com/content/dam/os/corporate/web/en/home/investor (May 17, 2018)

Kada se bude primenio IFRS 17, biće potrebno čuvati i obrađivati znatno veću količinu podataka. Tako je potreban razvoj informaciono tehnološkig (IT)  modula za rad  sa ugovorenom marginmo (maržom) usluge (engl. Contractual Servise Margin = CSM).

4. Uporedna analiza MSFI 17 i Solventnost II

 Kao što je poznato, postoje značajne razlike između zahteva Međunarodnih standarda finansijskih izveštavanja (IFRS) i Solentnosti II. To se jasno vidi sa niže prikazane ilustracije na Slici 6.

Slika 6. Ilustracija Solventnosti II nasuprot IFRS zahteva


Izvor. Using Solvency II to implement IFRS 17 , September 2017, https://www.pwc.pt/pt/industrias/seguros/pwc-using-solvencyII-IFRS17.pdf (May 17, 2018)

Postoje određene sličnosti, ali i značajne razlike u pogledu područja kojim se bavi Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” i Solventnost II.

To se jasno vidi sa sledeće ilustracije (Tabela 10).

Tabela 10. Ilustracija razlika između IFRS 17 i Solventnost II

 

Izvor: General insurance: The wide-ranging implications of IFRS 17, http://www.theactuary.com/features/2017/06/the-wide-ranging-implications-of-ifrs-17/ (May 17, 2018)

Razlike se ogledaju u priznavanju prihoda od premije, modelu merenja, diskontnoj stopi, ugovorenoj margini (marži) usluga, i ostalom sveobuhvatnom dohotku. Tako, na primer, kada je reč o diskontnoj stopi IFRS 17 zahteva usklađeni rizik i ne propisuje metodu. S druge strane, Solventnost II operiše sa rizikom margine i propisuje troškovni kapitalni pristup. Smatra se da su mere  Solventnosti II preciznije i sveobuhvatnije u odnosu na Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”. Eksplicitna  obaveza u pogledu  neizvesnosti u vezi sa procenom verovatnoće ponderisanih gotovinskih tokova je zajednička odlika za obe regulative. Solventnost II propisuje jedan način za izračunavanje margine rizika, baziran na trošku kapitala, dok Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” dozvoljava osiguravajućoj kompaniji da izabere metod na osnovu karakteristika rizika aktivnog portfelja. Solventnost II zahteva da proračun bude napravljen na osnovu hipotetičke osiguravajuće kompanije (scenario izlazna vrednost). Za razliku od toga, Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” insistira na tome da proračun meri averziju sopstvenog rizika u odnosu na nesigurnost ispunjenja svojih obaveza (scenario ispunjenje vrednosti).

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osihuranju” se odnosi na sve ugovore koji ispunjavaju definiciju Ugovora o osiguranju (u  zavisnosti od stepena značajnosti transferisanog rizika osiguranja). Solventnost II se, međutim, odnosi na celokupno poslovanje osiguravajuće kompanije, (tj. neki ugovori koji su značajni za Solventnosti II nisu i za Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”  (na primer,  unit-linked ugovori sa malo dodatnog osiguranja za slučaj smrti). (Unit-linked ugovori životnog osiguranja su specifični ugovori životnog osiguranja u kojima osiguravajuća kompanija snosi samo rizik od nastanka osiguranog slučaja, dok se rizik od investiranja sredstava prebacuje na samog osiguranika. Koliki će taj rizik biti zavisi od samog osiguranika i od njegove spremnosti da riziku je, tačnije od njegove funkcije korisnosti.)  Akcenat je kako kod Solventnosti II, tako i kod Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”  na sopstvenoj proceni i upravljanju rizicima.

Solventnost II poboljšava  konkurentnost osiguravajućeg proizvoda u pogledu  cene i kvaliteta koje sa težnjom ka poboljšanju nivoa zaštite osiguranika i ispunjenja zahteva solventnosti kapitala. Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” ima za cilj da primeni jedinstvene računovodstvene standarde za sve vrste ugovora o osiguranju, kao i da ublaži razlike između postojećih standarda u osiguranju. Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” treba da doprinese poboljšanju  transparentnosti “slike poslovanja” osiguravajuće kompanije zahvaljujući strogim zahtevima za obelodanjivanje ostvarenih ukupnih performansi. Solventnost II određuje stopu bez rizika, kao i premiju likvidnosti, dok  Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” ne definiše  limitiranosi likvidnosti premija. No, bez obzira na to, obe regulative uvažavaju rizik nelikvidnosti. Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” uzima nelikvidnost kao determinanta trenutne diskontne stope.

Profiti se odmah priznaju na početku ugovora kod Solventnosti II. Međunarodni standard finansijskog izveštavanja  17 “Ugovori o osiguranju” priznaje dobitak tokom trajanja pojedinačnog ugovora  o osiguranju. Uključivanje opštih režijskih troškova  nije dozvoljeno prilikom procene novčanih tokova prema Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”. Solventnost II ima, međutim, drugačiji pogled u odnosu na Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” kada su u pitanju opšti režijski troškovi pošto zahteva njihovo uključivanje prilikom procene pomoću verovatnoće  ponderisane gotovinske tokove, bez obzira na to da li  oni proističu iz ispunjavanja obaveza po ugovorima o osiguranju. Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”  zahteva da budu uključeni samo troškovi koji se mogu pripisati ispunjenju ovih obaveza. Tipičan primer troškova koji se ne uključuju u skladu sa Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” su troškovi razvoja proizvoda i obuke. Ovi troškovi se priznaju u bilansu uspeha u trenutku kada su nastali prema Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”, što smanjuje inicijalni dobita kod Solventnosti II.

Postoje izvesne sličnosti između direktiva Solventnosti II i Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” koje bi osiguravajuće kompanije  trebale da uzmu u obzir prilikom njihove praktične implementaciji. Oba pristupa su zasnovana na konceptu fer vrednosti.  Solventnosti II i Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”  dozvoljavaju  osiguravajućoj kompaniji da se oslanja  na sopstvenoj proceni i načinu upravljanja rizicima sa kojima se suočavaa u svom poslovanju. Za imovinu i obaveze koristi se  trenutna procena njihove vrednosti, što povećava “volatilnost” u  finansijskim  izveštajima. Najbolja procena se koristi za buduće očekivane tokove gotovine. Budući tokovi gotovine su  očekivana gotovina po osnovu  premija, šteta i  drugih beneficija za korisnika iz ugovora o osiguranju. Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”  zahteva eksplicitnu i objektivnu procenu zasnovanu na verovatnoći budućih tokova gotovine, koji će realizovati tokom ispunjenja ugovora o osiguranju od strane osiguravajuče kompanije. Diskonta stopa se dobija kao zbir stope bez rizika i premije likvidnosti.

5. Ugovorena margina usluge

Ugovorena margina (marža) usluge (engl. Contractual Servise Margin = CSM)  se meri kao pozitivna razlika između prilagođene rizikom sadašnje vrednosti očekivanih priliva i odliva u trenutku zaključenja ugovora o osiguranju (neto priliv). Ona već na samom početku ugovora o osiguranju pokazuje  očekivanu njegovu profitabilnost kroz ceo period trajanja.           Ukoliko se očekuje da će biti gubitak, tj.negativna ugovorena margina (marža) usluge,  priznaje se u bilansu uspeha (štetni ugovor). Ako se, međutim, očekuje dobitak, odnosno pozitivna je ugovorena margina (marža) usluge, priznaje se kao obaveza (nezarađen profit). Ugovorena margina usluge se, drugim rečima, utvrđuje kao razlika između  fer vrenosti grupe ugovora o osiguranju i očekivanih novčanih tokova (Videti detaljnije o matematičkom pristupu tretmana IFRS 17: BJÖRN WIDING, JIMMY JANSSON, 2018)[1] U svakom slučaju potreban je razvoj IT modula za rad  sa ugovorenom marginom (maržom) usluge.

Na sledećem primeru ćemo pokazati alociranje ugovorene margine usluge na sadašnji i buduće periode (Tabela 11).

Tabela 11. Primer – Alokacija ugovorene margine usluge[2]

 

Tekući period

Budući period 1

Budući period 2

Ukupno

Ugovor 1

100,000

100,000

100,000

300,000

Ugovor 2

150,000

150,000

-

300,000

Ukupno, CU

250,000

350,000

600,000

Ukupno, procenat

42%

58%

100%

Alocirana ugovorena margina usluge

CU420

CU580

CU1,000

Izvor: In depth A look at current financial reporting issues, IFRS 17 marks a new epoch for insurance contract accounting, https://www.pwc.com/gx/en/audit-services/ifrs/publications/ifrs-17-marks-a-new-epoch-for-insurance-contract-accounting.pdf (May 17, 2018)

Prikazana data metodologija je dakle vrlo jednostavna. U našem primeru ugovorena margina usluge (CU = 1,000) na sadašnji period se odnosi CU420 a na buduće periode CU580.

6. Uporedna analiza MSFI 9 i MSFI 17

Odlaže se zbog složenosti  primena  za delatnost osiguranja sve do 1. janura 2021. Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 9 „Finansijski instrumenti“ (International Financial Reporting Standard – IFRS 9 “Financial Instruments”). Ovaj standard orijentisan je na: klasifikaciju i merenje.  amortizovanu vrednost i obezvređivanje, i hedž računovodstvo.  On je zamena za Međunarodni računovodstvei standard (IAS)  39 „Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje“ (International Accounting Standard 39 Financial Instruments: Recognition and Measurement). Primenom Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 9 “Finansijski instrumenti” i Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” očekuju se velike promene  u osiguranju. Neke osiguravajuće kompanije  žele da  odlože primenu Međunarodnog standarda finansijskog zveštavanja 9 “Finansijski instrumenti”  da bi ga primenili zajedno sa Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”. To zbog izvesne “neuskleđenosti” ima smisla. Uticaj Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 9 “Finansijski instrumenti”  na performanse pre usvajanja novih zahteva za merenja obaveze u osiguranju, mogu biti izazov za neke osiguravajuće kompanije. Ove promene će imati značajan efekat na osiguravajuće kompanije, posebno na one koje sada prikazuju imovinu sa amortizacijom troškova ili značajno koriste kategoriju imovine raspoložive za prodaju po Međunarodnom računovodstvenom standardu 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje”. Smatra se da su bitni razlozi za odlaganje primene Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 9 “Finansijski instrumenti” sledeći: 1) privremeno povećanje računovodstvenog neslaganja i pojava ostalih izvora “nestabilnost” i u bilansu uspeha, 2) zbunjujuće za korisnike finansijskih izveštaja, zbog kontradiktornosti pojedinih zahteva Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 9 “Finansijski instrumenti”  i Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 4 “Ugovori o osiguranju”,  i 3) veći troškovi i napori kako sastavljača (osiguravajućih kompanija) i  korisnika finansijskih izveštaja.

Mnogim osiguravajućim kompanijama svakako odgovara privremeno odlaganje primene Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 9 “Finansijski instrumenti” sve dok ne stupi na snagu Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osuguranju” 1. januara 2021. Međutim, one  osiguravajuće kompanije koji imaju pravo da odlože primenu Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 9 “Finansijski instrumenti”  i dalje će morati da ispunjavaju minimalne uslove za obelodanjivanje počevši od sastavljanja i obelodanjivanja  finansijskih izveštaja za 2018.

Zaključak 

Na osnou napred prikazanog ukratko se može rezimirati sledeće: Po oceni mnogi eksperata, ključna karakteristika Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” je složenost i “neusklađenost sa drugom regulativom. S obzirom na to,  bilo je potrebno trinaest godina za njegovo definisanje, od kraja prve faze Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 4 “Ugovori o osiguranju” (2004) pa sve do objavljivanja Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”[3] (zvanična verzija 2017). (Započeti rad na ovom projektu je 1997) Očekivani period primene je četiri godine i troškovi  su slični kao i za Solventnost II. Primena Međunarodnog  standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”  je usko povezana sa Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 9 “Finansijski instrumenti”, tako da će početak primene Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 9 “Finansijski instrumenti” biti najverovatnije  odložen sve do početka uvođenja Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju”. Smatra se da je primena Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” vrlo korisna za osiguranje, uprkos velikim potrebama za resursima u toku njegove ugradnje. Povećaće se razumljivost finansijskih izveštaja za sve zainteresovane strane, njihova uporedivost u različitim osiguravajućim kompanijama, transparentnost rizika i smanjiće se nedoslednost u računovodstvenim pristupima, neizvesnost u ugovoru o osiguranju i obavezama osiguravajućih kompanija i razlike sa US GAAP. Model Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” će uvek biti ažuriran “svežim” procenama i pretpostavkama tako da će pružati relevantne, kompletne informacije o promenama u procenama i obezbediti transparentnost izveštavanja o ekonomskoj vrednosti, ugrađenih opcija i garancija. Rizik će biti meren ažurno i vremenska vrednost novca će biti uključena u dati model. Tržišno konzistentna procena će dati objektivnije informacije. U pitanju je dakle  standard čiji su procenjeni troškovi primene približni kao kod Solventnosti II. Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 17 “Ugovori o osiguranju” se ranije pominjao kao druga faza Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 4 “Ugovori o osiguranju”, ali je zbog svoje kompleksnosti  sada zaslužio poseban tretman. O njegovoj složnosti govori i činjenica da je očekivani  početak primene u svetu tek od 1. januara 2021. 

LITERATURA

  1. BJÖRN WIDING, JIMMY JANSSON, Valuation Practices of IFRS 17, DEGREE PROJECT  IN MATHEMATICS, SECOND CYCLE, 30 CREDITS ,  STOCKHOLM  SWEDEN 2018, KTH ROYAL INSTITUTE OF TECHNOLOGY SCHOOL OF ENGINEERING SCIENCES.
  2. Finansial reporting, Core Reading. August 2010.
  3. Kay, E. (2016). IFRS 17 (IFRS 4 Phase II) Insurance Contracts. Milliman, Ireland.
  4. Lukić, R. (2016). Računovodstvo osiguravajućih kompanija. Beograd: Ekonomski fakultet
  5. Lukić, R. (2018). Bankarsko računovodstvo. Beograd: Ekonomski fakultet.
  6. Internet izvori: 

 

 

 

 

<< Vrati se